Prisustvo države u medijima, izumiranje lokalnih glasila, loša zakonska regulativa i nepostojanje medijske strategije glavni su problemi na medijskoj sceni Srbije. „Fridom haus”, američka nevladina organizacija, slobodu medija u Srbija ocenila je 72. mestom među 196 zemalja.Ipak, situacija je neosporno bolja nego što je bila pre 10 godina. U ovom periodu dobili smo zakon koji predviđa zaštitu izvora informisanja. Međutim, svaka nova vlast pokušava da ga „frizira”, pa sada imamo karikaturu tog zakona i imperativ njegove promene. Jedna od nevolja je i preveliki broj medija.
Prisustvo države u medijima, izumiranje lokalnih glasila, loša zakonska regulativa i nepostojanje medijske strategije glavni su problemi na medijskoj sceni Srbije, zaključili su juče učesnici okruglog stola u beogradskom Tanjugovom pres centru u Beogradu.
„Fridom haus”, američka nevladina organizacija, slobodu medija u Srbija ocenila je, kako se čulo na jučerašnjem skupu, 72. mestom među 196 zemalja.
– Ipak, situacija je neosporno bolja nego što je bila pre 10 godina. U ovom periodu dobili smo zakon koji predviđa zaštitu izvora informisanja. Međutim, svaka nova vlast pokušava da ga „frizira”, pa sada imamo karikaturu tog zakona i imperativ njegove promene – rekla je Gordana Suša, član Saveta Republičke radiodifuzne agencije, i istakla da je jedna od nevolja i preveliki broj medija.
Tako, prema njenim rečima, trenutno postoji 530 štampanih glasila. Ipak, Suša naglašava da je od izuzetne važnosti da se stvori ambijent u kojem će mediji imati ravnopravne uslove za funkcionisanje.
Dragan Bujošević, glavni i odgovorni urednik „Politike”, insistirao je na povlačenju države iz vlasništva nad medijima, podsetivši da je to trebalo da se dogodi još 2006. godine.
– Rđavo je kada onaj ko donosi zakon, taj dokument i ne poštuje. Ukoliko država hoće da bude vlasnik štampanih mediji ili novinske agencije, neka donese takav zakon. Ovako može da nam pomogne jedino tako što će da ukine poreze – kategoričan je Bujošević.
Po njegovim rečima, država neće moći da se meša u funkcionisanje Saveta za štampu i njene Komisije za žalbu. Bujošević podseća da sudovi često izriču drakonske kazne kada su u pitanju novinari, a minimalne kada oni budu meta napadača.
– Savet i Komisija za žalbe su napravljeni tako da mogu da povežu sukobljene strane i trudimo se da u proces odlučivanja uvrstimo ljude čija su imena garant da ne podležu pritiscima. Mnogo je važnije kada ljudi iz struke upute kritike za rad, nego kada to ide preko sudova – tvrdi Bujošević.
Danilo Nikolić, član radne grupe za izradu Medijske strategije, najavio je da bi predlog tog dokumenta trebalo da bude gotov do 1. juna posle čega će biti prosleđen Ministarstvu kulture i informisanja.
– Nema demokratskog zakona bez demokratske procedure u njegovom donošenju. Zato se nadam da će ova strategija biti rezultat stručne i javne rasprave – podsetio je Nikolić i dodao da se medijima mora omogućiti rad bez političkog, ekonomskog ili bilo kog drugog pritiska.
Veselin Simonović, glavni i odgovorni urednik „Blica”, od ovog dokumenta očekuje da pruži rešenja za odnos države i medija, pruži jasan koncept javnih servisa, predloži kako pomoći lokalnim medijima, unapredi rada regulatornih tela i uredi medijske zakone.
On je uputio i kritike struci koja „za deset proteklih godina nije sačinila nov predlog Zakona o informisanju”.
Nažalost, šta će država da učini kako bi pomogla medijima nismo čuli, jer se Dragana Milićević, državna sekretarka u Ministarstvu kulture zadužena za medije, nije pojavila na ovom skupu.